×
 

Zaštitnik na konferenciji o zaštiti ličnih podataka

Građani još uvjek nemaju dovoljno znanja kako da zaštite svoju privatnost i podatke o svojoj ličnosti, kazao je Zaštitnik ljudskih prava i sloboda Crne Gore Šućko Baković, navodeći da se pravo na privatnost svakodnevno krši u različitim oblastima društvenog života. 

On je na konferenciji „Zaštita podataka o ličnosti“, koju je organizovao skupštinski Odbor za ljudska prava u susret Međunarodnom danu ljudskih prava, rekao da u ovoj oblasti treba još puno da se radi i da je pred organima i institucijama još puno izazova.

Zaštitnik je  ukazao da se pravo na privatnost definiše na različite načine, i da se kao najsažetije definicije u teoriji navodi da je to „pravo da se bude sam“ ili „pravo da budem ostavljen na miru“.

„Zaštite prava na privatnost nema  bez zaštite podataka o ličnosti. Dakle, zaštita podataka o ličnosti važna je sa stanovišta zaštite osnovnih ljudskih prava i sloboda i u direktnoj vezi je sa pravom na privatnost, slobodom izražavanja i okupljanja“, rekao je on.

Kako je kazao, države imaju obavezu da poštuju ovo pravo, koje mogu da ograniče jedino u slučajevima kada je to u skladu sa zakonom i neophodno u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbjednosti, javne bezbjednosti ili ekonomske dobrobiti zemlje, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, ili radi zaštite prava i sloboda drugih.

Baković je podsjetio da Ppavo na privatnost tretiraju svi crnogorski ustavi, počev od Ustava Knjaževine iz 1905.godine.

„Važeći Ustav Crne Gore ( 2007) jemči nepovredivost privatnosti, zaštitu podataka o ličnosti, zabranjuje upotrebu podataka o ličnosti van namjene na koji su prikupljeni i uređuje da svako ima pravo da bude upoznat sa podacima koji su prikupljeni o njegovoj ličnosti i pravo na sudsku zaštitu u slučaju zloupotrebe“, ukazao je on.

Pojasnio je i da zaštitu podataka o ličnosti u Crnoj Gori uređuje više zakona: Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, Zakon o slobodnom pristupu informacijama, Krivični zakonik, Zakon o unutrašnjim poslovima, Zakon o radu, Zakon poreskoj administraciji i Zakon o državnoj upravi.

„U slučajevima kada se informacije i podaci obavezno prikupljaju na osnovu zakona, i onda mora postojati obaveza, za onog ko ih prikuplja i obrađuje, da ih čuva, prosljeđuje u zakonom propisane svrhe i kroz zakonom propisan postupak“, naveo je Zaštitnik.

On je upozorio da sa razvojem informaciono-komunikacionih tehnologija koje omogućavaju visok stepen razmjene podataka o pojedincima, ovo pravo postaje sve ugroženije.

„Svakodnevno smo svjedoci da se od nas građana traže različiti podaci, i mi ih dajemo. Našu ličnu kartu traže na svakom koraku i gotovo redovno je kopiraju. Često ne razmišljamo da li onaj subjekat, koji od nas to traži postupa u skladu sa zakonom. Ti se podaci negdje pohranjuju i ostaju u bazama subjekata koji ih prikupljaju“, rekao je Ombudsman.

Ukazujući da je u ovoj oblasti primarnoo nadležna Agencija za zaštitu ličnih podataka, on je saopštio da se građani nerijetko obraćaju Zaštitniku, tražeći da provjeri postupanje nekih organa ( Uprave policije i ANB-a) u odnosu na  pravo na privatnost i prikupljanje podataka o njima.

„Budući da su ova pitanja uređena posebnim zakonima, bavili smo se time u nekoliko slučajeva, a ja sam kao Zaštitnik neposredno provjeravao evidencije i vršio uvid u spise i baze podataka organa. U slučajevima koje smo obrađivali nijesmo utvrdili nezakonito postupanje ovih organa u odnosu na prikupljanje i obradu podataka o ličnosti, odnosno nismo našli povredu prava na privatnost“, kazao je Baković.

 On je rekao da je u dosadašnjoj praksi,  naišao na veoma kooperativan odnos organa – Uprave policije i ANB-a.

Zbog svega navedenog, apelovao je da se mora više raditi na promociji i mehanizmima zaštite ovog prava.