Конференциϳа Мреже НПМ Југоисточне Европе

Национални механизам за превенциϳу тортуре (НПМ) Црне Горе домаћин ϳе дводневне конферецниϳе Медицинске групе Мреже НПМ Југоисточне Европе, коϳа ϳе данас почела у Подгорици.

Састанак на тему „Здравствена заштита у затворима и психиϳатриϳским установама“, организован ϳе захваљуϳући проϳекту Подршка националним институциϳама у превенциϳи дискриминациϳе (ПРЕДИМ), коϳи финансираϳу Европска униϳа и Савϳет Европе (СЕ), а имплементира СЕ.

Заштитник људских права и слобода Црне Горе, Шућко Баковић указао ϳе у уводном обраћању да ϳе здравствена заштита лица лишених слободе под посебном пажњом НПМ-а.  

„Ми нисмо запазили да ϳе било озбиљних проблема на нивоу примарне здравствене заштите коϳа се обезбϳеђуϳе у оквиру ЗИКС-а. Има приговора, али кроз сваки случаϳ коϳи смо провϳеравали, поступаϳући у домену заштите као Омбудсман, запазили смо да ϳе било или неспоразума или погрешног приступа од самих затвореника. Принципиϳелно гледано, ми ту нисмо запазили проблеме и то ϳе ϳако добро и похвално“, оциϳенио ϳе он.

Што се тиче терциϳарне заштите, Баковић ϳе казао да има проблема, као што има и за особе коϳе се налазе на слободи.

Он ϳе подсϳетио да неадекватан ниво здравствене заштите може довести до поступања коϳе се може окарактерисати као “нечовϳечно и понижаваϳуће поступање”.

“Боравак лица лишених слободе у установама гдϳе не могу добити одговараϳућу здравствену заштиту због недостатка  просториϳа, нездравих услова, пренасељености, дужег усамљења и неактивности или зато што их такве установе одбиϳаϳу примити,  ниϳе прихватљиво”, упозорио ϳе Заштитник.

Он ϳе навео да ϳе Европски суд за људска права у више таквих случаϳева утврдио повреду члана 3 Европске конвенциϳе о људским правима.

Према риϳечима Баковића, службе здравствене заштите у установама затвореног типа  потенциϳално играϳу главну улогу у борби против злостављања. “Медицинско особље, у оквиру затворског система ϳе потенциϳално у конфликту лоϳалности између послодавца и његове професионалне обавезе да приϳави тортуру или злостављање, из страха од угрожавања њиховог радноправног положаϳа”.

Заштитник ϳе рекао да поштовање основних права ових лица подразумиϳева пружање превентивног третмана и здравствене заштите,  еквивалентне оноϳ коϳа се пружа у заϳедници.

“Дужност здравствених служби ниϳе само лиϳечење пациϳената већ и надзор исхране (квалитет, квантитет, припрема и дистрибуциϳа ), хигиϳенских услова (чистоћу одϳеће и постељине, приступ текућоϳ води,санитариϳе, као и гриϳање, расвϳету и вентилациϳу просториϳа), брига о менталноϳ хигиϳени, а посебно то што ће сприϳечавати штетне психолошке учинке одређених аспеката лишавања слободе. Њима ϳе такође  повϳерена одговорност за социϳалну и превентивну медицине”, казао ϳе Заштитник.

Он ϳе подсϳетио да се у случаϳу непристанка или одбиϳања, љекар мора побринути да пациϳент разумиϳе ефекте своϳе одлуке и да ϳе свϳестан да се у сваком тренутку може предомислити.

“Било какво одступање од принципа пристанка пациϳента оправдано ϳе само ако ϳе у складу са законом, на примϳер у случаϳу ментално обољелих пациϳената коϳи нису способни разумϳети посљедице или у случаϳевима хитних интервенциϳа код пациϳената у несвϳесном стању”, казао ϳе Заштитник.

Замϳеница Заштитника људских права и слобода Црне Горе и предсϳедаваϳућа медицинске групе Мреже НПМ-а, Зденка Перовић, казала ϳе да лица лишена слободе имаϳу право на сва људска права коϳа им припадаϳу од рођења, чињеницом да су рођени као људска бића.

„Чињеница да су лишени слободе, наϳважниϳег и наϳсветиϳег људског права, чиϳе важности, чини се, ниϳесмо довољно свϳесни до оног немилог тренутка у животу када се деси да ϳе изгубимо, чини их посебно рањивом категориϳом“, рекла ϳе она.

Перовић ϳе указала да ϳе здравствена заштита ϳедно од наϳважниϳих права и потреба свих, а посебно те рањиве категориϳе.

„Код нас у Црноϳ Гори последњих година ϳе од лица коϳима се бавимо и од НВО указивано да остваривање здравствене заштите у затвореним институциϳама ниϳе задовољаваϳуће, што ϳе дало повода да овоϳ теми посветимо посебну пажњу“, поϳаснила ϳе она.

Вршилац дужности Заштитника грађана Србиϳе и предсϳедаваϳући Мреже НПМ земаља Југоисточне Европе, Милош Јанковић казао ϳе да ϳе улога НПМ да помогну онима коϳи су у незавидноϳ ситуациϳи, затвореним установама, склоњеним од оциϳу ϳавности, због цега су и подложни настанку тортуре.

Он ϳе подсϳетио да су посϳете  ϳедан од основних прнципа коϳе успоставља ОПЦАТ.

Према риϳелима Јанковића, када се ради о посϳетама мϳестима у коϳима се налазе лица лишена слободе или коϳима ϳе ограниено кретање (мϳеста детенциϳе) ниϳе ствар у квалитету рада, колико у квантитету.

“Квантитет радϳа квалитет. Што смо висе у установама детенциϳе, превенираћемо тортуру”, поручио ϳе он, додаϳући да ϳе задатак НПМ-а бити унутар затвора колико ϳе више могуће.

У Србиϳи, како ϳе навео, сматраϳу да ϳе здравстена заштита лица лишених слободе доста покривена и да ϳе већи проблем заштита од злостављања у психиϳатриϳским болницама.

“Здравствена заштита мора бити ϳеднака у затворима као што ϳе ван њих, у редовном поступку примϳене здравствене заштите”, казао ϳе Јанковић.

Он ϳе указао да у установе детенциϳе долазе лица без историϳе болести, наводећи да ϳе зато питање љекарског картона веома важно као и приступ медицинскоϳ документациϳи.

“Свϳесни смо да у затворима службе за обезбϳеђење присуствуϳу прегледима и имаϳу присуп документациϳи -што ϳе недопустиво, баш као и ситуациϳе када љекове диϳели немедицинско особље”, закључио ϳе Јанковић.

 

Замϳеник Омбудсмана Словениϳе и предсϳедаваϳући Правне групе Мреже НПМ земаља Југоисточне Европе, Иван Шелих, казао ϳе да само адекватна здравствена заштита може да обезбиϳеди квалитетан живот у затвореним просторима, а да супротно може водити ка нехуманом поступању.

„При оцϳењивању стања здравствене заштите треба поћи од начела да затвореници имаϳу право на здравствену заштиту као и остали грађани. То ϳе неотуђиво право“, истакао ϳе Шелих.

Како ϳе навео, циљ Мреже НПМ ϳесте да успостави синергиϳу, помоћ и стварање услова за ефикасно спровођење мандата.

Шелих ϳе указао на нека од отворених питања о коϳима треба разговарати, као што су доступност љекара, пристанак на прегледе, равноправност, превенциϳа, помоћ лицима са посебним потребама, као и принципи независности и стручности.

Представница Савϳета Европе и координаторка проϳекта ПРЕДИМ , Степхание Јунг, podsjetila je da je cilj  projekta doprinos zaštiti ljudskih prava.

Она ϳе поϳаснила да ϳе проϳекат првенствено посвећен сузбиϳању дискриминациϳе међу рањивим групама, “коϳе су рањиве свуда, а посебно у затворима - а то су Роми, националне мањине и особе са инвалидитетом“.

Јунг ϳе рекла да Савϳет Европе има низ активности у тоϳ области, омогућивши представницима надлежних институциϳа у Црноϳ Гори студиϳске посϳете, доводећи експерте, помажући развоϳ ИТ система и слично.

Како ϳе навела, када су у питању права затвореника, сарађуϳу са Омбудсманом, али и са затворским системом, спроводећи тренинге за њихово осбоље.

Јунг ϳе указала да фокус пажње треба усмϳерити на ресоциϳализациϳу и рехабилитациϳу затвореника.

На почетку састанка приказан ϳе промотивни краткометражни филм: Опциони протокол уз Конвенциϳу Уϳеднињених нациϳа против тортуре – ОПЦАТ, о превенциϳи тортуре.

U okviru dvodnevne konferencije Medicinske grupe Mreže NPM Jugoistočne Evrope, posvećenog zdravstvenoj zaštiti u zatvorima i psihijatrijskim ustanovama, o svojim iskustvima na ove teme govore predstavnici NPM iz Austrije, Bugarske, Makedonije,  Mađarske, Rumunije, Slovenije, Hrvatske,  Bosne i Hercegovine,  Kosova i Crne Gore.

 
 
 
 
 

Контакт подаци

  •   Ул. Светлане Кане Радевић бр.3
  • Кабинет Заштитника:
      +382 20 241 642
  •   +382 20 241 717
  • Савјетници:    +382 20 225 395
  • Централа:    +382 20 225 395
  • Факс:    +382 20 241 642
  • ombudsman@t-com.me